Dangubićeva knjiga Testament besmrtnika može se čitati kao društveni roman u fragmentima. Dangubićeva iskustva sažetosti pamte doba ideološkog društva, potom vreme raspada društvenog modela i njegovo preobražavanje u nihilističke sile rata i istorije, na kraju i nesigurni čas tranzicije. Različita društvena vremena u Dangubićevim iskustvima sažetosti ne povezuju samo slični akteri, već i neutaživa piščeva potreba da vremena i događaje u njima podvrgne ogledalu ironijske interpretacije. U njoj se nekada najpre ukazuje humor, potom smeh postaje oporiji, sve dok ne ustupi mesto kritičkoj intonaciji koja smeh čini teškim i promišljenim, spremnim na izazove i otpornim na ideološke obmane.

Piščeve kratke forme čuvaju tragove jednog poremećenog vremena, pokazujući razmere istorijskog i društvenog udesa, snagu političkih i ideoloških manipulacija, kao i mrtve slojeve manipulativnih jezičkih strategija.