Osam stotina stranica stvarnosne osnove i bajkovite potke neopisivo gustog, zadivljujućeg tkanja koje se odvija pred očima čitaocima u deset priča, od kojih svaka može da opstane kao samosvojno štivo koje odlikuje samostalno bilo i potpuna celovitost.
Kao i sva značajna dela književnosti, kao uostalom i svake umetnosti, i ovaj roman postavlja pitanje večnih kategorija, pitanja ljubavi, pre svega, zatim vere, života, nade, umiranja, postojanja, smisla...U njemu se više nego naslućuje tradicija grčkog kako usmenog predanja, tako i kasnijeg proznog književnog izraza, a iza vidljivih referenci ukazuje se na kategorije višeg smisla, sa kojima se srećemo već u grčkom mitu, neiscrpnom nasleđu ne samo kasnijeg grčkog , već i ukupnog svetskog duhovnog stvaralaštva. Usmeni i , recimo slobodno, mitski način pripovedanja prisutan je u delu "Kad u vučji sat eto ih opet". Upravo je ovo jedan od razloga neopisivog čara koji ovo delo ostavlja na čitaoca: to prisustvo fantastičnog realizma, ili zapravo fantastičnog simbolizma, ogleda se, između ostalog, i u dugoj narativnoj rečenici - velikom izazovu kako za čitaoca tako i za prevodioca.
autor: Zateli Zirana;
prikaz :
IZBOR NEDELJE: "KAD U VUCJI SAT ETO IH OPET"
RASKOSNA SAGA
Roman u deset prica, grcke spisateljice Zirane Zateli, pre sest godina bio je predlozen za najbolje delo na podrucju Evropske unije
KADA se, pre sest godina, dotad malo poznata spisateljica Zirana Zateli (1951), oglasila obimnim romanom "KAD U VUCJI SAT ETO IH OPET", bilo je to ogromno iznenadjenje u savremenoj grckoj knjizevnosti. Roman je docekan hvalospevima kriticara, iste godine bio je predlozen i za najbolji roman na podrucju Evropske unije, i usao u najuzi izbor medju tri najbolja. Preveden je na sve vece svetske jezike, i u Grckoj do sada imao vise od 40 izdanja! Osnov romana, pojednostavljeno receno, jeste siroki plan porodicnog zbivanja soja same spisateljice, jedna porodicna saga, kaze prevodilac Gaga Rosic. Osam stotina stranica stvarnosne osnove i bajkovite potke neopisivo gustog, zadivljujuceg tkanja, koje se odvija pred ocima citalaca u deset prica, od kojih svaka moze da opstane kao samosvojno stivo koje odlikuje vlastito bilo i potpuna celovitost. Kao i sva znacajna dela u knjizevnosti, i ovaj roman otvara pitanja vecnih kategorija: ljubavi, vere, zivota, nade, umiranja, postojanja, smisla... Pisan po ostrici brijaca, na granici neverice, ovaj roman istovremeno za grckog citaoca cuva jednu Grcku koja neminovno cini ustupke dolazecem vremenu, a stranom nudi lepotu upoznavanja sa najtananijim bicem citavog jednog naroda. Izmedju realnih toponima i nepostojecih geografskih naziva, izmedju obicaja kao sto je prvo klanje zrtvene zivotinje kojim se potvrdjuje decakova zrelost, i cini kojima su veste zene kadre da saobracaju sa zmijama, smesten je citav jedan romaneskni prostor u kome stvarno i nadnaravno imaju jednako pravo na postojanje, istice prevodilac. Izdavac je "Prosveta", 817 st.
|
Kad u vucji sat eto ih opet
